Dalibor Peković je osnivač ChoDex studija, stanar prve generacije Tehnopolisa i samouki multipraktik. Bavi se veb i grafičkim dizajnom, video produkcijom, video editovanjem, vfx efektima. Sa njim smo razgovarali o tome šta znači razvijati ideju u današnjem digitalnom svijetu ubrzanih promjena, koje su to povoljne “niše” za preduzetnike i freelancere na našem tržištu, kao i koje profesije će biti najtraženije u narednih 10 godina.
ChoDex Studio je stanar prve generacije Tehnopolisa. Kako si odlučio da potražiš našu podršku, u kojoj fazi razvoja je bila tvoja ideja u tom periodu?
Pa znaš kako, već sam uveliko radio na tome da se bavim ovim poslom u budućnosti, jer je to ono što istinski volim. Dok zvanično nisam kročio u kancelariju i rekao „to je to“, nisam ozbiljno shvatao ni sebe ni sam posao, već sam nekako radio kao „muva bez glave“, po principu „kada zahvali para radi“. 🙂
Tako da u periodu mog ulaska u Tehnopolis sama ideja je bila u nekoj, da kažem, polu-spremnoj fazi za lansiranje u stvarni svijet.
Čime se ChoDex studio sada primarno bavi?
Hmm… Dobro pitanje. Istinska ideja je bila da se bavimo generalno marketingom za klijente po principu „ključ u ruke“, ali nekako to nikad nije baš tako pošlo za rukom. Tako smo se od 2017. godine posvetili isključivo radu na sajtovima i od toga se stvarao primarni kapital, dok je 2018. godina donijela neki novi preokret, pa smo se našli preko glave u poslu video-produkcije .
Šta te je inspirisalo da počneš da se baviš ovim poslom?
Da se ozbiljnije bavim ovim što radim „krivci“ su prije svega ljubav prema ovom poslu i izazovi koje on donosi. Mislim da je svakome želja da ima tu slobodu stvaranja, pa makar i na ovaj digitalni način.
S druge strane, tu je i „ne-ljubav“ prema bivšim poslovima koji su me natjerali da odlučim hoću li raditi od 9 do 5 posao koji me ne ispunjava ili ću raditi 24 sata posao u kome uživam… i tako je počelo. 🙂
Koji su to projekti kojima se posebno ponosiš?
Ima ih mnogo. Imenovati neki od njih malo je izazovno, jer je svaki na svoj način donio neki vid satisfakcije i ponosa, bilo da je to rješavanje nekog problema ili neko snimanje.
Rekao bih da je prvi posao koji sam uradio u životu, sa 13 godina – dizajn vizitkarti i štampa istih za očevog prijatelja – jedan od najponosnijih trenutaka, jer me je na neki način uveo u razmišljanje o digitalnoj kreativi. Mislim da teško nešto može nadmašiti taj osjećaj i uzbuđenje kada po prvi put u životu zaradite neki svoj dinar svojim rukama.
P.S. Da se razumijemo, vizitkarte su bile očaj, ali i dan danas imam tu vizitkartu da me podsjeti na moj početak. 🙂
Da li bi posebno izdvojio neke saradnje kao uspješne?
Da, naravno. Ima tu par saradnji koje su urodile plodom i iz dana u dan stvaraju neku vezu. Isto tako ima i nekih koje će možda tek u budućnosti poslije ovog razgovora da izađu na vidjelo, ali one koje bih izdvojio su svakako saradnja sa Bedem Fest-om, sa studiom Bad Brain, kao i kolegom i prijateljem Milošem Zvicerom.
Opiši nam jedan svoj radni dan.
Hm. Teško da mogu da dam neki generalni opis, jer je svaki drugačiji, ali ako bih uzeo neki svoj idealni presjek poprilično je zauzet:
05:00 – ustajanje
05:25 – doručak obavljen (nešto na brzinu, obično u prolazu pored frižidera ubačeno u usta)
5:30-6:00 – čitanje mailova, odgovaranje
6:15 – ulazak u kancelariju
Do 9:00 sati se završe brzi poslovi (obično neke sitnice ili dodavanja novih inputa određenih projekata), pregledanje hostova i ostalog.
10:00 obično brzi doručak
10:20-13:00 sastanci (ujedno ponekad iskombinujem nekih 20 minuta da popijem kafu sam sa sobom)
13:00-13:30 partija stonog fudbala sa ekipom iz Bad Brain-a (neophodna pauza da bi mozak radio kako treba :))
Do 14:30 završava se ručak
14:30 – 15:00 prva dremka
15:15 – 20:00 rad u kancelariji
20:00-20:30 druga dremka
20:45 – 00:00 slobodno vrijeme
00:15 – 01:00 vrijeme rezervisano za sitnice koje su hitne da se završe
01:00-05:00 spavanje
Naravno, nekad radim na terenu, pa se ovaj raspored mijenja, ali u suštini samo se pomjeraju satnice, a sadržina dana je manje-više ista. 🙂
U Tehnopolisu je nedavno završena obuka o veb dizajnu koju si ti vodio. Kakvi su tvoji utisci?
To je prva obuka koju sam držao do sada, pa sam na neki način bio skeptičan kako će se sve odigrati budući da sam samouk i dosta dugo u ovom poslu, pa sam takoreći zaboravio kako je to bilo počinjati. 🙂
Napredovali smo polako, a polaznici su, što je i najbitnije, imali povjerenja u znanje i iskustvo koje im ja mogu prenijeti, tako da smo do kraja postigli dobre rezultate.
Da li si više fokusiran na naše ili inostrano tržište?
Još uvijek se primarno bavim našim klijentima. Inostranih klijenata ima, ali još uvijek ne u tolikom obimu u kom težim da bude, posebno iz razloga što želim da se pripremim za inostrano tržište jako dobro, tako da kada „upadnem“ tamo ostavim dobar pečat!
Na kraju kada dođe do širenja ChoDex studija mi ćemo imati radnu snagu spremnu da odgovori i najzahtjevnijim inostranim klijentima.
Sa kojim klijentima preferiraš saradnju? Zašto?
Volim direktne klijente, koji znaju šta hoće. Na taj način meni ostaje samo da njihove želje i potrebe pretvorim u djelo.
Naravno, ljudi smo i ima nas raznih, tako da je i svaki klijent izazov za sebe i svaki je na neki način zanimljiv. 🙂
Da li misliš da je naše tržište dovoljno razvijeno za ovakvu vrstu usluga?
Znatno više nego što je bilo unazad 5 godina, ali još ima prostora za rast. Kako nastaju nove ideje i otvaraju se nove kompanije, ljudi polako počinju da shvataju koliko je značajna uloga marketinga u njihovom poslovanju i spremni su da to prepuste nekome ko to radi profesionalno.
Koje su to, po tvom mišljenju, profesije koje će biti tražene u naredno 10 godina?
Personal Manager – danas jako brzo živimo i ponekad je najveći problem upravo organizovati sebe i svoje obaveze. Neko ko je dobar sa organizacijom može da nađe sebi posao gdje god želi.
I naravno programeri – programeri su „one man army“ osobe. 🙂 Danas se dešava da dijete od 10 godina ima dara za kodiranje, napravi aplikaciju i proda je za veliki novac. Samim tim, osniva svoju prvu kompaniju koja kasnije zapošljava još mnogo ljudi. Takođe, dešava se da ljudi sa 60 godina počnu da se zanimaju za ovaj vid posla po prvi put u životu, otkriju talenat i stvore istu priču.
Živimo u digitalnom dobu, nadam se da su svi to shvatili, stoga se može reći da je programer na neki način Demi-God, jer stvara svijet po svojoj želji koji utiče na ljude oko njega.
Koje su to značajne karakteristike koje jedan uspješan multimedijalni studio u Crnoj Gori mora imati?
Nema tu nekog šablona. Treba čuvati dobre klijente, a oni će vas preporučiti dalje i tako to ide. Puno je faktora koji utiču na uspjeh, i poprilično sam siguran da dosta ljudi sasvim slučajno otkrije neke od njih. Ipak mislim da je najvažnije voljeti posao kojim se bavite.
Da li imaš neke planove za naredni period?
Naravno, imam mnogo planova, mada su okolnosti često jako dinamične pa mi se kroz par dana i planovi promijene. Ipak, jedan je stabilan, a to je da ChoDex Studio poraste i bude brend u koji će ljudi ulagati svoje povjerenje.
Šta bi preporučio samostalnim preduzetnicima i freelancerima u Crnoj Gori? Čemu da streme, u čemu da se obučavaju, kako da održavaju motivaciju?
Nađite svoj cilj, i to onaj za koji mislite da je nedostižan i za 3 životna vijeka, i krenite ka njemu. Radite ono što volite, volite ono što radite, budite uporni (pogotovo onda kad vas niko ne podržava-tad zapnite još više) i nikada ne odustajte!
Razgovarala: Aleksandra Mrkaić
