Privredna komora Crne Gore u saradnji sa Inovaciono preduzetničkim centrom Tehnopolis 20. jula organizovala je webinar radionicu na temu “Otvoreni podaci: demistifikacija, značaj i upotreba na lokalnom nivou”.
Cilj webinara bio je da se biznis sektoru, predstavnicima državnih i lokalnih institucija, NVO organizacijama, kao i široj javnosti, skrene pažnja na važnost otvorenih podataka, kao i na mogućnosti koje tako dostupni podaci pružaju.
Na početku webinara Sandra Perić iz Privredne komore Crne Gore je predstavila projekat “Otvoreni podaci za otvorene evropske inovacije” odnosno ODEON, u okviru kog je ona koordinator. Prioritetna osa ovog projekta je kako je navela promovisanje inovativnih kapaciteta Mediterana u cilju razvoja pametnog i održivog rasta, dok je specifični cilj projekta povećana transnacionalna aktivnost inovativnih klastera i mreža ključnih sektora u oblastima koje pokriva mediteranski program.
Mirjana Begović, načelnica Direkcije za elektronsku upravu Ministarstva javne uprave Crne Gore, je potom dala osnovne informacije o otvorenim podacima, a zatim prezentovala rezultate Crne Gore od 2016. godine do danas u ovoj oblasti. U tom periodu istakla je da je Crna Gora prepoznala značaj otvorenih podataka, urađen je Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, uspostavljen Portal otvorenih podataka koji je kasnije i unaprijeđen i na samom kraju 2020. godine Crna Gora je postala dio Evropskog portala otvorenih podataka. Zaključila je da su brojne aktivnosti pokazale posvećenost i spremnost za dalju afirmaciju koncepta otvorenih podataka.
Ono na šta je stavila poseban akcenat jeste Portal otvorenih podataka koji ima za cilj da bude mjesto na kom organi javne uprave imaju mogućnost da objave podatke u otvorenom formatu. Na Portalu se trenutno nalazi 106 data setova, iz 18 institucija koje su otvorile svoje podatke dok je time pokriveno oko 15 tematskih oblasti. Na samom kraju navela je nekoliko primjera koji su pokazali šta otvoreni podaci predstavljaju i čemu oni služe ali i koji su to osnovni koraci koje Javna uprava mora sprovesti prilikom otvaranja podataka.
Na kraju radionice obratila se Andreja Gluščević, konsultantkinja UNDP pri Kancelariji za IT i eUpravu Republike Srbije, koja je kazala da otvoreni podaci predstavljaju resurs koji je svima slobodno dostupan, besplatno stavljen na raspolaganje preko interneta, te tehnički pristupačan i mašinski čitljiv.
Kroz klasične primjere objasnila je šta otvoreni podaci ne treba da sadrže, koje su to najčešće greške koje se javljaju prilikom pisanja dokumenata otvorenih podataka, kao i da jedan dokument da bi bio otvoren i mašinski čitljiv treba da bude jednostavan kako bi svaki prozor imao svoju vrijednost i podaci bili upotrebljivi.
Ona je u nastavku govorila o značaju otvorenih podataka, te da se kroz njihovu pristupačnost najbolje ima uvid u rad lokalnih uprava. Takođe, naglasila je da ukoliko se podaci koriste na pravi način može doći do rješavanja i rasvjetljavanja problema u zajednici.
Na samom kraju kroz pozitivne primjere iz prakse prisutnima je pokazala da se na osnovu različitih baza otvorenih podataka mogu kreirati različite aplikacije sa informativnim prikazima koje su vizuelno interesantne i pri tom korisne.
Ovaj događaj je organizovan je kao dio projekta “Otvoreni podaci za otvorene evropske inovacije”- ODEON (“Open Data for European Open INnovation”) koji Privredna komora sprovodi u okviru Mediteranskog transnacionalnog programa saradnje “INTERREG Mediterranean”.
